Najnovije vesti
Home / Projekti / NASILJE OSTAVLJA TRAGOVE -Ko ne reaguje, učestvuje / Deca u Srbiji i dalje izložena nasilju
Deca u Srbiji i dalje izložena nasilju

Deca u Srbiji i dalje izložena nasilju

PORODICA KOJA BI TREBALO DA PREDSTAVLJA ZONU SIGURNOSTI I ZAŠTITE DECE NIJE TO ZA MNOGU DECU

Sveobuhvatno  istraživanje o determinantama i faktorima nasilja nad decom u Srbiji sproveo je UNICEF u Srbiji u saradnji sa SeConS grupom za razvojnu inicijativu, uz mentorsku podršku stručnog tima sa Univerziteta za obrazovanje nastavnika iz Ciriha.

Istraživanje je sprovedeno prema posebnom pristupu u okviru međunarodne inicijative kojom rukovodi UNICEF kancelarija za istraživanja Innocenti iz Italije, a nalazi istraživanja predstavljeni su prošle nedelje na konsultativnom sastanku održanom u Nišu.

Tipovi nasilja prema deci definisani su prema dve dimenzije: vrsti povrede, odnosno štete koja se nanosi detetu i prema kontekstu u kome se nasilje odvija. Tipovi nasilja na osnovu prve dimenzije definisani su u skladu sa Svetskim izveštajem o nasilju prema deci Ujedinjenih Nacija  i obuhvataju:  fizičko, psihičko/emocionalno, seksualno, zanemarivanje , eksploataciju,  prinudni brak,  strukturno nasilje.

Prema drugoj tipologiji vrste nasilja se razlikuju u zavisnosti od toga u kakvom kontekstu se odvija: nasilje u porodici, nasilje u školi, nasilje u institucijama, nasilje u zajednici, nasilje u digitalnom prostoru.

Nasilje nad detetom u porodici obuhvata sve oblike nasilja kojima je dete izloženo u domadinstvu i/ili od članova porodice, srodnika.

Nasilje u školi obuhvata sve oblike nasilja koji se odvijaju između dece, tzv. vršnjačko nasilje, kao i nasilje koje prema deci vrše odrasli (nastavno ili nenastavno osoblje).

Nasilje u institucijama obuhvata sve oblike nasilja koji se odvijaju prema deci smeštenoj u rezidencijalne ustanove za brigu o deci i uključuje kako vršnjačko nasilje, tako i nasilje odraslih prema deci.

Nasilje u zajednici obuhvata različite forme direktnog nasilja koje prema deci vrše nepoznata lica ili poznanici, ali i strukturne oblike nasilja koji se manifestuju kao snažno isključivanje i diskriminacija. Ono prema nekim definicijama obuhvata sve oblike nasilja koji se dešavaju izvan kuće, škole i drugih institucija, to je nasilje koje se doživljava na ulicama, sportskim terenima i drugim mestima gde se deca okupljaju i druže.

Digitalno nasilje predstavlja sve oblike nasilja koji se odvijaju putem digitalnih sredstava komunikacije i na Internetu.

Izraženi problemi u društvu odražavaju se  na rasprostranjenost nasilja prema deci

Nakon 2008. godine, pod uticajem svetske ekonomske krize, a u uslovima nedovršene ili nekonzistentne post-socijalističke transformacije, društveno-ekonomski uslovi u Srbiji se iznova pogoršavaju. Ekonomsku recesiju i stagnaciju prati pogoršanje uslova na tržištu rada koji su ved bili nepovoljni, a budžetski deficit i mere štednje koje postaju dominantan okvir politika smanjuju opseg mogućih mera za unapređenje zapošljavanja i socijalnu zaštitu.

U aktuelnom periodu, veoma su izraženi problemi koji se mogu odraziti i na rasprostranjenost nasilja prema deci. Zaposlenost stanovništva je na niskom nivou. Rizik od siromaštva je visoko rasprostranjen, i više pogađa decu.

Uslovi u kojima žive deca određuju njihove šanse da ostvare neometan razvoj i realizuju svoje potencijale. Kao što se vidi iz prethodne tabele, značajan udeo dece ostaje izvan sistema ranog obrazovanja. Deca iz marginalizovanih grupa (siromašnih porodica, romskih naselja, ruralnih područja) ostvaruju slabija obrazovna postignuda i ranije napuštaju školovanje.

Imajući u vidu nalaze različitih istraživanja, nameće se osnovni utisak da su deca u Srbiji u značajnoj meri izložena nasilju, i to u različitim formama i različitim kontekstima.

Politike sprečavanja, suzbijanja nasilja nad decom i zaštite dece od nasilja

Od sredine 2000-ih u Srbiji se sprečavanje, suzbijanje nasilja nad decom i zaštita dece od nasilja postavljaju među važne državne prioritete. Vlada Republike Srbije 2005. godine usvojila je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, koji je sačinila radna grupa formirana u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Vlada Republike Srbije je 2008. godine usvojila Nacionalnu strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, a tokom 2010. godine i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Ovim strateškim dokumentom definisana su dva opšta cilja – „Razvoj bezbednog okruženja u kome de biti ostvareno pravo svakog deteta da bude zaštićeno od svih oblika nasilja i „Uspostavljanje nacionalnog sistema prevencije i zaštite dece od svih oblika zlostavljanja, zanemarivanja i iskorišćavanja – koji su realizovani kroz 12 specifičnih ciljeva, mera i aktivnosti u periodu od 2009. do 2015. godine.

Porodica koja bi trebalo da predstavlja zonu sigurnosti i zaštite dece, zajednicu u kojoj se podstiče njihov razvoj, nije to za mnogu decu. Specifičnost porodice kao male intimne zajednice i nastojanja da se ono što se u njoj dešava smatra zonom privatnosti, kao i stid od osude sredine, ozbiljno ometaju precizne uvide u rasprostranjenost i karakteristike nasilja prema deci u ovom kontekstu.

Nasilje u porodici široko rasprostranjeno

Na osnovu podataka iz postojećih istraživanja, jasno je da je nasilje u porodici, a posebno izloženost dece nasilju u ovom kontekstu, široko rasprostranjeno (bez obzira na to da li su deca direktne žrtve nasilja ili svedoci nasilnog čina). Preko 40% žena koje su prijavile fizičko nasilje izjavilo je da su deca bila prisutna kada se nasilje odigravalo. U vedini slučajeva deca su bila svedoci nasilja 1–2 puta (22,7%), a retko više od 5 puta (7,4%) .

Do sličnih nalaza došlo je i istraživanje o rasprostranjenosti i karakteristikama porodičnog nasilja prema ženama u Centralnoj Srbiji.

Prema nalazima Istraživanja višestrukih pokazatelja (MICS) koje je UNICEF sproveo u Srbiji u više navrata, iako dolazi do opadanja nasilnih oblika disciplinovanja dece u periodu 2005-2014. godine, još uvek značajan udeo dece biva izložen nasilnim metodama vaspitanja.

Podaci o zanemarivanju dece u Srbiji su oskudni. Prema nalazima BECAN istraživanja, više od četvrtine dece uzrasta 11-16 godina (28.8%) je navelo da je imalo subjektivni osećaj zanemarivanja bar jedanput u životu. Slučajevi zanemarivanja dece dospevaju do institucija (pre svega Centara za socijalni rad) samo kad dostignu teške razmere.

Od 6520 slučajeva nasilja nad decom registrovanih pri centrima za socijalni rad, 44.3% predstavljaju slučajeve zanemarivanja u porodici (najčešde biološkoj – u 98% slučajeva). Drugi oblici nasilja su znatno ređe registrovani u centrima za socijalni rad: fizičko nasilje (27.2%), psihičko zlostavljanje (23%) i seksualno zlostavljanje (1.8%).

Deca sa invaliditetom, odnosno teškoćama u razvoju izložena su visokim rizicima od nasilja u porodici.

Nalazi istraživanja sa roditeljima ove dece ukazuju da su pojedini roditelji svesni da neodgovarajuće prakse roditeljstva predstavljaju specifičan oblik zanemarivanja detetovih potreba ili zlostavljanje. Kao neodgovarajuće prakse prepoznata su i previše niska ili previše visoka očekivanja roditelja od ove dece, prezaštićenost deteta, isključivanje deteta iz zajednice zbog zabrinutosti za njegovu bezbednost ili stida i sl.

Nalazi o tome ko su najčešći počinioci nasilja prema deci u porodici nisu konzistentni. Tako je, recimo, u Srbiji u 10 studija istaknuto da je najčešći počinilac majka, a u 13 da je to otac. Roditelji su najčešći počinioci nasilja sa smrtnim ishodom. U 32 od 46 registrovanih slučajeva (69.9%) ubistva dece stare 0-14 godina počinilac je jedan od roditelja, nešto češće majka.

Izloženost dece nasilju u školi

Nasilje u školi je najviše istraživano u Srbiji u poređenju nasilja u različitim kontekstima.

Prema nalazima jednog od najobimnijih istraživanja o nasilju u školi koje je sprovedeno u okviru projekta Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu” u 2013. godini 44% učenika/ca je bilo izloženo nasilju u periodu od tri meseca koja su prethodila istraživanju.

Među onima koji su bili izloženi nasilju, 45.8% je doživelo verbalno nasilje, 33% fizičko nasilje, i isto toliko socijalno nasilje, odnosno relaciono nasilje, dok je 21% dece počinilo nasilje. Dečaci se nešto češće javljaju kao počinioci nasilja nego devojčice i nešto su češće izloženi nasilju vršnjaka i odraslih.

Pored toga, četvrtina učenika koji pohađaju nastavu od petog do osmog razreda osnovne škole naveli su da su bili izloženi vređanju nastavnika, 15% je navelo da ih je nastavnik udarila, a 5% da su bili izloženi pretnjama nastavnika. Međutim, istraživanje je pokazalo da je rasprostranjeno i nasilje učenika/ca prema nastavnom osoblju – 43% učenika/ca je navelo da je bilo svedok u situacijama u kojima je drugi učenik vređao ili pretio nastavnika, dok je 9% navelo da su bili svedoci fizičkih napada na nastavnike.

Rodno zasnovano nasilje je veoma rasprostranjeno u školama u Srbiji. Tokom prva tri meseca školske 2013/2014. godine, čak 69% učenika osnovne škole i 74% učenika srednje škole bili su izloženi bar jednom obliku rodno zasnovanog nasilja. Dečaci su češće počinioci ovog nasilja, a istraživanje je ukazalo da se izloženost rodno zasnovanom nasilju povećava sa starijim uzrastima. Takođe, istraživanje je pokazalo da dečaci češće nego devojčice ispoljavaju stavove opravdavanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama, te da udeo onih koji iskazuju ovakve stavove među dečacima raste sa starijim uzrastima, dok među devojčicama opada.

Izloženost dece nasilju u zajednici

Nasilje u zajednici prisutno je u različitim formama – kao nasilje među vršnjacima zasnovano na pripadnosti etničkim, navijačkim grupama, rodu i sl.; kao neki od oblika eksploatacije poput dečjeg rada, seksualne eksploatacije, kao dečji brak ili rizik usled ranjivog položaja, poput onog vezanog za migracije, posebno u slučajevima maloletnika bez pratnje.

Pojedina istraživanja ukazuju na visoku rasprostranjenost nasilja među mladim muškarcima na regionalnom nivou. Uporedno istraživanje sprovedeno u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu i Prištini sprovedno u okviru inicijative „Budi muško pokazalo je da su mladi muškarci okruženi zidom nasilja bilo da su počinioci, žrtve ili svedoci. Zabrinjava podatak da je 41% do 59% učenika navelo da su počinili neki oblik fizičkog nasilja nad drugim dečakom tokom života. Izrazito zabrinjava podatak da je 15-31% mladih muškaraca u regionu navelo da je prinudilo svoju sadašnju ili bivšu devojku na seksualni odnos protiv njihove volje ili kada su bile pod dejstvom alkohola i nisu bile u stanju da dobrovoljno pristanu na takav odnos.

Polovina mladih muškaraca obuhvaćenih istraživanjem smatra da nasilje predstavlja legitiman metod disciplinovanja dece.

_________________
Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>