Najnovije vesti
Home / Vesti / Danas se obeležavaju dva velika praznika BLAGOVESTI I VELIKA SUBOTA
Danas se obeležavaju dva velika praznika BLAGOVESTI I VELIKA SUBOTA

Danas se obeležavaju dva velika praznika BLAGOVESTI I VELIKA SUBOTA

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Blagovesti, u pomen na događaj kada je Arhanđeo Gavrilo javio Prečistoj Devici Mariji da će roditi sina kojem će dati ime Isus.

Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (Sveti Jovan Krstitelj), Arhanđeo Gavrilo javio se Prečistoj Devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!“

Začuđenoj i uplašenoj Devici Mariji Arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav: „Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin Višnjega i daće mu Gospod Bog presto Davida, oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavijek i carstvu Njegovom neće biti kraja“. Na Marijino pitanje kako će to biti kada ona ne zna za muža, Arhanđeo Gavrilo odgovara: „Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega osjeniće te. Zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božiji“.

Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, pa se može čuti uverenje da je toliko veliki praznik da na današnji dan ni ptice u šumi ne savijaju gnezdo. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkvu i manastire, gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se svetoj Bogorodici. Mladi i stari rano izjutra odlaze na određena mesta na obali reke ili potoka i bacaju, zatvorenih očiju, kamičke, u vodu. Kada bace kamen pokriju uši da ne čuju kad kamen upadne u vodu pritom izgovaraju razne bajalice. Ovo čine da ne bi viđali i slušali zmije u toku leta, Opšte rašireno verovanje da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci.

Od danas počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari Blagovesti smatraju najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari obrezuju lozu. Postoje čitav niz rituala radi opšteg napretka ljudi i njihove imovine.

Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, u crkvenom kalendaru je označen crvenim slovom i nepokretan je.

Pravoslavni vernici danas obeležavaju i Veliku ili Strasnu subotu, hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista o njegov silazak u Had.

Velika subota je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike. Pravoslavna crkva veruje da je Isus bio toga dan u grobu Telom, a da je duhom bio u Hadu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice. Na taj dan, Isus Hristos je pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.

Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strasna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.

Na Veliku subotu se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>