Najnovije vesti
Home / Vesti / DANAS JE SVETI VASILIJE OSTROŠKI -Evo šta treba da uradite kako bi oterali bolest
DANAS JE SVETI VASILIJE OSTROŠKI -Evo šta treba da uradite kako bi oterali bolest

DANAS JE SVETI VASILIJE OSTROŠKI -Evo šta treba da uradite kako bi oterali bolest

Pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Vasilija Ostroškog, velikog čudotvorca čija su čudotvorna dela poznata i izvan granica Srpske pravoslavne crkve. Njegovo sveto telo u celosti počiva u manastiru Ostrog u Crnoj Gori.

Rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, Popovo polje, nadomak Trebinja u Hercegovini od majke Ane-Anastasije i oca Petra Jovanovića, po predanju 28. decembra 1610. godine, u bogobojažljivoj porodici hercegovačkih težaka. U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu, u kojem je već tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim. Tamo se je učio crkvenoj pismenosti. Posle nekoliko godina, Stojan prelazi u trebinjski manastir Tvrdoš, gde nakon pohađanja manastirske škole, najzad prima i monaški postrig i sveštenički čin, postavši paroh popovopoljski.

Njegov život bio je u stalnoj opasnosti od Turaka. Bio je proganjan i klevetan i od militantnih rimokatoličkih misionara i prelata. Bio je svrgavan sa mitropolitskog prestola u Trebinju od strane lažnog episkopa unijate Savatija 1641. godine. Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike, čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj strogi podvižnički život. Umro je 1671. godine. Njegove mošti i njegov grob čuvaju se u manastiru u Ostrogu do današnjeg dana. U Ostrogu se svake godine na Trojičine dane održava veliki Narodni sabor. Manastir Svetog Vasilija Ostroškog mu je posvećen.


Foto: wikipedia

Neki se na sv. Vasilija zavetuju zbog svoje ili bolesti u kući da će na Duhove otići u manastir Ostrog. Ubrzo se oko zavetovanog okupljaju prijatelji, komšije i rođaci da preko njega pošalju uglja, tamjana i pamuka da kod sveca prenoći. Često se događa da se zavetuju katolici i muslimani jer su svi u ovom kraju uvereni u velike čudotvorne moći svetog Vasilija, pa tako veruju da sve stvari koje prenoće kod moštiju sveca, leče sve bolesti. Pamuk, ulje i tamjan koji su nošeni u Ostrog čuvaju se za „ne daj Bože“. Onaj ko se zavetuje da poseti mošti sv. Vasilija, narednog dana započinje post. Neki jednonične, a u manastiru se svi pričešćuju.

U narodnim pričama, Vasilije je surovi pravednik. Priča raširena u Hercegovini kazuje sledeće: „Vasilije je nekada bio sveštenik na Bančićima, gde tamošnji svet optuži njegovu rođaku da je nezakonito zatrudnela sa nekim kaluđerom. Jednog danas kad je krenuo na službu, Vasilije svrati do rođake i naredi joj da ogrne šal oko stomaka i prekrijem da izgleda kao trudna žena. Uze je pod ruku i prođe kroz čitavo selo, dok se narod vireći iza kapije i prozora zlurudo podsmehivao, jer se ispostavilo da su „tačne“ glasine koje su se širile. Kad Vasilije završi službu Božju u punoj crkvi, naredi devojci da izađe pred oltar i da se skine gola, što ona to i učini. devojka se pojavi u punoj devojačkoj lepoti pred zanemelim narodom. Sve utihnu i muk zavlada Božijim Hramom. Tad povika Vasilije: da Bog da, da ono mesto prepuklo, đe on stajao, ko je prvi izneo i potvorio!Istog časa puče „grčka ploča“ i u zemlju propade neki Rade Mihić“. I danas u toj priči pokazuju slomljenu ploču i pričaju ovu priču.

Druga priča se odnosi na jednu katolkinju iz Hravatske koja je otišla u Ostrog da joj izleče neku bolest kojoj leka nije nalazila pune dve godine. Drugog dana boravka u manastiru devojka ozdravi i od sreće izvadi sve pare, dukate i skide đerdan sa vrata i priloži ih svecu. Kad se vratila kući, majka i otac je pokaraše što je toliko blago ostavila vlaškom svecu, na šta devojka odgovori da ništa ne žali osim onog đerdana. Sutradan kad se probudi, na jastuku pored nje stajaše ogrlica, ali joj se tog jutra i bolest povrati.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>