Najnovije vesti
Home / Vesti / Danas je Sveti Trifun -Evo ko danas i zašto orezuje vinograde!
Danas je Sveti Trifun -Evo ko danas i zašto orezuje vinograde!

Danas je Sveti Trifun -Evo ko danas i zašto orezuje vinograde!

U crkvenoj tradiciji danas je Sveti Trifun i Sveti Valentin. Sveti Trifun kod pravoslavaca, Sveti Valentin kod rimokatolika.

Stariji koji više naginju tradicijama obeležavaju ovaj dan na svoj način, posebno ako se bave vinovom lozom, a mladi kojima je zaljubljivanje u prirodi polako uvode Svetog Valentina različitim manifestacijama obostrane ljubavi i pažnje.

Sveti Trifun je siromašni guščar iz Frigije obdaren isceliteljskim moćima koje su ga proslavile već u mladosti. U vreme njegove mladosti Rimskim Carstvom je vladao car Gordijan koji je imao umobolnu ćerku Gordijanu. Njoj nijedan lekar, a pokušavali su mnogi, nije mogao pomoći. Car mu zbog toga podari mnogo blaga, ali ih Trifun sve razdeli siromasima. Trifun je bio veliki pobornik Hristovog učenja i zbog toga je po odlasku cara Gordijana sa prestola bio proganjan, mučen i na kraju posečen mačem jer nije hteo da odstupi od svoje vere hrišćanske.

Ovog sveca najviše slave vinogradari jer se veruje da on uništava sve štetne insekte i bolesti koje napadaju vinovu lozu. Zapis iz XVI veka u kome se Trifun pominje kao zaštitnik vinograda svedoči o dugotrajnosti ove tradicije. U selima oko Negotina, na njegov dan se odlazi u vinograd i pomalo zareže loza a potom se celi dan čašćava u slavu sveca koga zovu Orezač ili Zarozoj. Trudnice u timočkom kraju obilaze vinograde i u svakom obrežu po jedan čokot da rodi što više grožđa i da vino bude dobro. Mnogi vinogradski krajevi slave Svetog Trifuna kao svoju krsnu slavu, pa je negde i zajedno proslavljaju, svake godine kod drugog podrumara, podruma ili pivnice. Tu se donosi obrezana loza, poliva se vinom i priređuje zajednička gozba u kojoj se dobro mrsi. Domaćin gozbe ili podrumar koji se svake godine menja, sprema kolač i diže u slavu sv. Trifuna. Kolač je bio ukrašen motivima iz vinogradskiog života, a domaćin je lomio kolač sa budućim domaćinom slave i zahvaljivao svetitelju.

U narodu je ovaj svetac omiljen i na njegov dan se mnogo toga gata. Gleda se u nebo ako je vedro i onda se kaže: „Na Trišindan vedro, biće suše“ ili „Pašće kiša o Triši, biće rodno“. Ako naglo otopli, onda seljaci uzvikuju jedan drugom „Triša zabo ugarak u zemlju pa otoplilo“. Veruje se da se ovog dana završava zima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>