Najnovije vesti
Home / Ritam grada / DANAS JE BADNJI DAN -Evo šta obavezno treba da uradite za zdravlje i napredak
DANAS JE BADNJI DAN -Evo šta obavezno treba da uradite za zdravlje i napredak

DANAS JE BADNJI DAN -Evo šta obavezno treba da uradite za zdravlje i napredak

Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar proslavljaju Badnji dan. Završavaju se poslednje pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik rođenje Isusa Hrista, Božić.

U ovom danu najvažniji ritual je sečenje i unošenje badnjaka u kuću. Za razliku od gradova gde se na pijacama prodaju hrastove ili cerove grančice sa požutelim lišćem, u selima domaćin u ranu zoru odlazi u šumu ili zabran i bira stablo za badnjak. Obićno je to mladica debiljine ruke ili noge. Domaćin mora iz tri puta da obori stablo pazeći da drvo padne na istočnu stranu. U nekim mestima, pre nego što se seče, domaćin prinese žrtvu stabku – prospe malo vina i baci šaku žita ili spusti pod drvo spremljenu pogaču. Zatim kaže: „Došao sam k tebi da te odnesem domu mome, da mi tamo budeš veran pomoćnik u svakom napredku i boljitku u kući, u toru, u polju i na svakom drugom mestu“. Ponegde badnjak prizivaju i sa „sveti badnjače“, a dobro je kada se stablo iseče da na otsečku ostane „brada“. prvi iver koji otpadne prilikom sečenja nosi se u pčelinjak da pčele budu napredne ili se stavlja u karlice da bi se nahvatao debeo kajmak.

U nekim mestima se seku tri badnjaka, pa jedan proglase za glavni badnjak, drugi za badnjačicu, a treći za njihovo dete – badnjače.  U toku Badnjeg dana uglavnom se vrše pripreme za najvažniji deo dana – Badnje veče, kada se okupi sva porodica i započinje čitav niz rituala oko badnjaka i večere. Večera se na podu pokriva slamom. U pojedinim krajevima domaćin iznese trpezu na vrata i poziva duše pokojnih predaka na čast, ponegde zovu vuka, negde svaku divljač, negde svog i ostalog sveca, negde starog sveca. Obično se pred Badnji dan iseče svo meso oje će se trošiti za praznik i noževi sklone, jer u toku praznikane valja dodirivati metal i metalne predmete, čak se i igle sklanjaju da zmije ne bi te godine ujedale. Ako se na Badnje veče nakupi dosta pepela na badnjacima,domaćin govori da će zima biti duga i jaka. Pojedine žene skupljaju pepeo, pa ga posle koriste za bajanje od uroka. Na Badnje veče nikom se ne dahe vatra iz kuće. Kada počne večera, domaćica iznese pogaču koju svi redom lome. U pogači je umešen zlatnik, srebrnjak ili metalni novčić. Ko ga pronađe tom će godina biti srećna. U nekim krajevima umesto pogače sličan obred izvode se krofnama. Na Badnje veče se ne zaboravlja stoka i sve što je živo u kući i oko kuće.

Večera na Badnje veče je žrtvena, za mrtve pretke. Želja je jednostavna; umilostiviti duše predaka, a oni će pomagati u toku godine da sve bude plodno i da sve napreduje. Pizivanje divljih životinja, naročito vuka, kao i rituali sa stokom su arhaizmi nekadašnjih običaja i kutnih radnji gde životinje predstavljaju personifikaciju demonskih bića. Slama simbolizuje nekadašnjeg boga plodnosti, a badnjak je supstitucija samog božanstva koje na praznik pohodi kuću.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>