Najnovije vesti
Home / Vesti / DAN DRŽAVNOSTI OBELEŽEN U ZAJEČARU
DAN DRŽAVNOSTI OBELEŽEN U ZAJEČARU

DAN DRŽAVNOSTI OBELEŽEN U ZAJEČARU

Srbija obeležava Sretenje – Dan državnosti, u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je počeo Prvi srpski ustanak i kada je 1835. proglašen prvi srpski Ustav. Dan državnosti obeležen je danas i u Zaječaru polaganjem cveća i venaca na spomenik Hajduk Veljku Petroviću.

Na početku ceremonije prisutnima se obratila Elena Petrović, pomoćnik gradonačelnika, koja je iskazala zadovoljstvo što joj je pripala čast da pozdravi prisutne u ime Grada Zaječara i na ovaj veliki praznik učestvuje u ceremoniji polaganja venaca.

O obeležavanju Dana državnosti govorio je Dragan Mitrović, predsednik Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida.

„Sretenje je od 2001. godine državni praznik u Srbiji, a istoričari objašnjavaju da praznovanje Sretenja treba da podseti na ceo period od februara 1804. do 1835. koji svetska nauka priznaje kao „srpsku revoluciju“. Srpska revolucija počela je na Sretenje 1804, kad su se, posle masovne seče knezova, Srbi okupili u Orašcu i zapalili Han turskih janičara. Proglašen je ustanak, i za vožda, izvikan je Karađorđe. On nameće surovu strategiju „ko nije s’nama, on je protiv nas“ i u sukob uključuje ceo srpski narod. Istoričari naglašavaju da 1804. Karađbrđe nije bio jedini ni najvažniji vođa. Osnovna odlika Prvog srpskog ustanka su više pobunjeničkih centara“, podsetio je Mitrović.

„Jedan je bio u Šumadiji, na čijem je čelu bio Karađorđe sa Mladenom Milovanovićem i Milojem Petrovićem-Trnavcem. Drugi je bio u Valjevskoj nahiji, gde je ustanike predvodio Jakov Nenadović, sa sinovcem protom Matejom. Treći centar nalazio se istočno od Morave, gde su rukovodili Milenko Stojković i Petar Teodorović Dobrnjac.

Na iznenađenje cele Evrope, srpska odmazda koja je ličila na hajdučiju, brzo je prerasla u pravi rat u kome hajduci prerastaju u vojnu silu koja 9 godina nanosi poraze regularnim trupama Osmanskog carstva. Narod koji je do 1804. živeo u potpunom feudalnom mraku, bez ijedne institucije, munjevito formira vojsku čije su pobede omogućile stvaranje Vlade – Sovjeta, ministarstava i sudova. Srbija već 1809. dobija zakon koji reguliše pitanje vojne obaveze, a u pogledu naoružanja i obuke, svrstava se u red srednje razvijenih evropskih zemalja“, naveo je Mitrović u svom govoru i dodao:

„Na Sretenje 1835. godine, Srbi su po drugi put iznenadili Evropu donošenjem Ustava koji je za to doba bio više nego demokratski.
Sretenjski Ustav u Srbiji, još uvek autonomnoj kneževini u okviru Osmanske imperije, promoviše srpski kao službeni jezik, deklariše neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, zabranjuje kuluk i proglašava slobodu raspolaganja zemljom. Sretenjski ustav je slobodoumnošću šokirao tursku, austrijsku i rusku imperiju, koje su jednoglasno zahtevale da ovaj akt hitno bude ukinut.
Iako kratkog veka, ovaj Ustav je ostao simbol srpskog prkosa i slobodarstva, zahvaljujući kome smo dobili državu“.

Nakon polaganja venaca od strane delegacije grada Zaječara, vence su položile i delegacije Komande garnizona Zaječar, SUBNOR-a, Potomaka ratnika 1912-1920, Ratnih vojnih invalida, Organizacije rezervnih vojnih starešina i Udruženja vojnih penzionera.

Cveće na spomenik legendarnog junaka iz Prvog srpskog ustanka Hajduk Veljka Petrovića položili su i mladi zaječarski izviđači, članovi Odreda izviđača „Đorđe Simeonović“ koji su na današnjem svojevrsnom času istorije imali priliku da čuju detalje i o legendarnom junaštvu krajinskog vojvode i njegovoj životnoj saputnici Čučuk Stani.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>