Najnovije vesti
Home / Društvo / Prvi boravak u Gamzigradskoj banji oduševio poznatog glumca
Prvi boravak u Gamzigradskoj banji oduševio poznatog glumca

Prvi boravak u Gamzigradskoj banji oduševio poznatog glumca

Mnoge manje poznate banje i lečilišta imaju svoj kvalitet kojim osvajaju posetioce. Ovih dana svojim blagodetima Desimira Stanojevića očarala je Gamzigradska banja. Predah u poslu, priliku za rekreaciju, ali i oporavak povređenog kolena poznati srpski glumac potražio je u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Gamzigrad“ u Gamzigradskoj banji i, kako kaže, oduševljen je onim što je tu pronašao.

„Ja se bavim poslom koji je mnogo teži od običnog glumačkog posla, igram mjuzikle a to su neverovatni napori. To se vidi u Grku Zorba gde se tri sata peva, igra, glumi, u Zoni Zamfirovoj, Maratonci trče počasni krug. Još mnogo toga radim pa sam u poslednje vreme shvatio da treba da imam neku vrstu rekreacije, poput sportista. Čuo sam od drugara za ovu banju, a imam i nekih rodbinskih dodirnih tačaka sa Zaječarom“, kaže Desimir.

Lep ambijent u bolnici i stručno osoblje prevazišli su njegova očekivanja.

„Oduševljen sam Centrom i nakon upoznavanja sa direktorom i osobljem već prvi dan sam bio ,,kupljen“. Ti ljudi su potpuno drugačiji od onih koje sam zaticao u Domovima zdravlja, bolnicama… To su stručni ljudi, prijemčivi i znaju drugačije da priđu čoveku. Ja sam inače dete radnika Doma zdravlja u Nišu, otac mi je bio šef računovodstva, pa poznajem mnogo lekara i znam kako rade. Ovde sam doživeo da te lekar sasluša do tančina, što nije svuda slučaj, i to me prvo ,,kupilo“ kad sam došao. Međutim, kad su mi oni stručno objasnili čega sve ima ovde ja sam shvatio da mnoge druge poznatije banje to nemaju. Ovde sam sedam dana, ali ću se vratiti na jo jednu rehabilitaciju u istom trajanju. Osoblje, a posebno direktor, su se zauzeli za to da ja ove predstave koje radim uspem da iznesem onako kako treba. Ovo je fantastično za sve one koji se bave nekim napornim poslom. Inače, ovde sam prvi put čuo da svoju hiperbaričnu komoru ima i Novak Đoković. Treba mi još snage, a mislim da to mogu ovde da postignem“, dodaje Desimir.

Oporavak u Gamzigradskoj banji mu prija, ali je tu najpre zbog povrede kolena koju je zadobio od koleginice i balerine na predstavi.

„U sred predstave pale su mi na koleno i iskrivile ga i sad ja imam problem. Kad sam bio mali te probleme sam brže rešavao, ali mi u ovim godinama za to treba i nekoliko meseci uz pomoć stručnih ljudi. Od ranog jutra sam na terapijama, a imam ih osam pa mi nije dosadno. Svojevremeno sam kao dete imao averziju prema starijima koji idu u banju, a sad sam tu. Inače, ovde je odlična usluga u svim segmentima, a vidim da ima i dosta turista iz Bugarske, Rumunije, cele Srbije. Pričam ovde sa mnogim ljudima, razmenjujemo iskustva. Eto to nije ona banja prema kojoj sam nekad imao averziju. Sad u ovim godinama shvatam da je banja korisna stvar. Ja sam sebi sad otkrio banju koja mi prija i već posle sedam dana terapija mi je dosta bolje“, ističe Desimir Stanojević.

Kaže da su mu pored hiperbarične komore najzanimljivije strujne terapije, ali i bazen.

Edukativni razgovor sa pacijentom, ovaj put poznatim srpskim glumcem, oko korišćenja hiperbarične komore obavio je i direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju Dr Rade Kostić.

„Za život svake ćelije, potreban je kiseonik. Bez kiseonika ili u nedostatku kiseonika, ćelija brže odumire, stari brže i nestaje. Hemijskim putem u prirodnim uslovima do svake ćelije naš organizam dobija taj kiseonik, tako što se zahvaljujući eritrocitu, crvenom krvnom zrncu, i hemoglobinu, iz vazduha taj kiseonik veže i putem krvotoka unosi i raznosi do svake ćelije. Za razliku od tog hemijskog puta kojim kiseonik stiže u ćelije, primenom 100% kiseonika u našim komorama pod pritiskom, a uloga pritiska je jako velika, jer se on fizički rastvara u plazmi, a hemisjki put i eritrocit su izostavljeni, sva plazma postaje nosilac kiseonika, jer se pod pritiskom od dva bara, čist kiseonik rastvara u plazmi, i gde god, kako mi kažemo “curi” i gde god ima krvotoka, nezavisno od eritrocita, ćelije budu okupane kiseonikom. Sama ćelija uzima onoliko kiseonika koliko joj treba“, objašnjava doktor Kostić i dodaje:

„U stopostotnom kiseoniku, korisniku naše usluge je potrebno oko 15 minuta, što mi kažemo, za postizanje zadate dubine, to je do 10 metara nadmorske visine, a sam osećaj korisnika je kao kad avion uzleće ili poleće, i kada kolima idete uz neku uzvišicu, brdo…  Dakle, 15 minuta to traje, posle ste na zadatoj dubini, i na kraju 15 minuta traje “izranjanje”. To je seansa od sat vremena. Preporučeno je oko 5 seansi, toliko je dovoljno da se organizam osveži, da se oporavi, a kod težih bolesti je preporučljivo od 10 do 20 puta“.

Objašnjavajući razliku između jednomesnih i višemesnih komora, doktor Kostić navodi da je kod prvih korisnik 100% pod kiseonikom koji i diše, dok je prednost višomesnih komora boravak većeg broja pacijenata istovremeno u komori.

„Pet, sedam, deset, dvanaest, pacijenata u tom slučaju preko maske udiše kiseonik, ali celo telo je pod pritiskom običnog vazduha“, navodi Dr Kostić i dodaje:

„Kod nas su obično korisnici dijabetičari sa gangrenoznim promenama na ekstremitetima, a anaerobni mikroorganizmi su ti koji izazivaju trovanje, sepsu, i ugrožavaju život. Ovde tim stopostotnim kiseonikom mi bombardujemo anaerobne mikroorganizme, i to je najefikasniji način da se tkivo osveži i mikroorganizmi unište. Hirurzi su to prepoznali, i kod gangrene koja je uzela maha i gde mora da dođe do amputacije, da bi se spasio organizam od sepse, pacijenta pošalju pre amputacije kod nas, na oksigenu terapiju, i već oko 15 seanse stvori se takozvana demarkaciona linija, gde se odvoji živo od neživog tkiva, i tada nivo amputacije bude na nivou prsta ili potkolena“.

S obzorom na to da je osnivač ove zdravstvene ustanove Ministartsvo zdravlja, pacijenti na uput lekarske komsije na teret osiguranja dolaze iz cele Srbije.

„Kada smo 2007. godine počeli, imali smo jednu komoru, sa registrovanih 10 postelja. Sada trenutno imamo 22 korisnika te usluge, žao mi je što je od toga samo jedan ili dva pacijenta ovde preventivno, za sve ostale prijeme razlog je patologija, a kontraindikacije skoro da ne postoje. Od 2007. godine sve terepaije su uspešno realizovane. Lično sam korisnik komore, u vreme subspecijalizacije sam koristio višemesnu komoru, u ovoj našoj sam bio oko 30 puta i verujte mi, lični osećaj, je fantastičan. Imate samo taj osećaj uzletanja aviona“, objašnjava doktor Kostić i pokušavajući da razbije strah kod novog korisnika komore zbog zatvorenog prostora dodaje:

„Postoji strah kod nekih ljudi da uđu u “kapsulu”, ali mi prvo korisnika uvedemo u komoru, ne puštamo kiseonik, dogovorimo se sa njim kad želi da izađe, izađe. U slučaju da bubne opne slabije podnose taj pritisak, mi pacijentu objasnimo šta treba da radi i sve se radi pod našom kontrolom i nadzorom. U slučaju da i to ne pomogne, blaga sedacija je uvek dozvoljena, da korisnik popije sedativ, da prevaziđe taj početni strah“.

Po završetku terapija prijaju kafa i osveženje u bašti restorana. Pecanje na Timoku, obilazak Romulijane i otkrivanje tajni prošlih vremena Desimir Stanojević planira, kaže, prilikom naredne posete Gamzigradskoj banji, vrlo brzo.

„Ja sam rođen u gradu jednog cara, Naisusu, gradu Nišu gde znam sve pa ne bi bilo loše da napravim usporedbu, šta je to radio Konstantin, a šta Galerije“, ističe Desimir.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>