Najnovije vesti
Home / Ritam grada / BOG SE JAVI! DANAS JE BOGOJAVLJENJE
BOG SE JAVI! DANAS JE BOGOJAVLJENJE

BOG SE JAVI! DANAS JE BOGOJAVLJENJE

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Bogojavljenje – „objavljivanje Bogočoveka“ i „uvođenje Hrista u mesijansku misiju“. Tim praznikom se obeležava to što je, po verskom učenju, Jovan Krstitelj, pošto je krstio Isusa Hrista, video kako se „nebo otvara“ i na Isusa „sleće Sveti duh“ u „obliku goluba“.

Starokalendarske pravoslavne crkve slave jedan od najvećih praznika u hrišćanstvu Bogojavljenje – Epifanija, Teofanija, kada se proslavlja krštenje Hristovo na Jordanu, od strane sv. Jovana Krstitelja. Novokalendarci su ga slavili 6. januara. Krštenje Hrista beleže sva četiri jevanđelista, a apostol Luka navodi da mu je tada bilo oko trideset godina.

Bogojavjenje je u našoj zemlji i dalje jedan od najznačajnijih dana u pravoslavnom kalendaru. Narod veruje da se na taj dan, u gluvo doba noći nebo otvara i Bog javlja ljudima. Te noći stariji svet ne spava i izgovara molbe Svevišnjem ubeđeni da će svaka molba biti uslišena. U selima oko Rudnika se govori, kada se nebo otvara, da sve vode na trenutak prestanu da teku, vodenice prestanu da melju i sve se umiri. Pojedinci čak veruju i da vetar prestane da duva a sva se voda pretvara u vino.

Ko zahvati u tom trenutku vodu, odnosno to vino imaće lek za sve bolesti do kraja života. Ko ne stigne u taj trenutak, onda zahvata sutradan ujutru kada se u mnogim mestima voda „krsti“, pa se zato u nekim  krajevima ovaj praznik zove i Vodokršće. Ovo krštenje vode održalo se u Beogradu i većim mestima sve do početka Prvog svetskog rata. Ima dosta opisa bacanja krsta od leda ili zlata u savu pred okupljenim svetom koji gleda i navija ko će od odvažnih mladića skočiti da dohvati ledeni krst. Obično je to bila grupa od  desetak mladića koja se borila da uhvati krst, a pobednik je dobijao na licu mesta nagradu u novcu od svakog gledaoca pojedinačno. Verovalo se: ko se okupa u reci na Bogojavljenje biće zdrav preko čitave godine.

U gradovima Srbije koji nemaju veće reke, bogojavljenska vodica sa strukom bosiljka čuvala se u toku čitave godine kao grada. Preko noći, građani bi napravili sto od leda i na njega postavili ledeni krst. Ujutru su tu postavljna velika burad sa donetom vodom i posle crkvenog osvećenja, deljena je narodu. Krst i sto ostajali su u centru sve dok se ne istope. U selima se uzeta voda kitila bosiljkom, a jedan struk se obavezno bacao u bunar ili potok odakle se voda zahvatala uz reči:“Bogu i svemu ti u zdravlje i ja u zdravlje“. Tom vodom se određenim redom svi u kući umivaju. Osvećena bogojavljenska vodica sa strukom bosioka čuvala se u toku čitave godine kao lek za sve bolesti, naročito za gangrenu. U većini srpskih sela na dan bogojavljanja peru se na reci ikone krsnih slava, i to uz prisustvo mladića koji se prskaju međusobno.

Bogojavljenje verovatno vuče korene iz paganske slovenske prošlosti i vezano je uz praznike za početak nove godine posvećene plodnosti. Slovenska mitologija poznaje praznik u kome su u jednom od zimskih dana otvara nebo i pojavljuje Dabog da ispuni sve želje ljudima. Tada se ljudi slobodnije ponašaju nego inače.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>