Najnovije vesti
Home / Da nas bude više / „BELA KUGA“ DECENIJAMA PRISUTNA U TIMOČKOJ KRAJINI
„BELA KUGA“ DECENIJAMA PRISUTNA U TIMOČKOJ KRAJINI

„BELA KUGA“ DECENIJAMA PRISUTNA U TIMOČKOJ KRAJINI

„ZLATNO DOBA“ OD 1961. DO 1983. GODINE

„Bela kuga“ ili depopulacija Zaječarskog okruga i Timočke krajine nije prolazna pojava. Ona je decenijama prisutna, sve više dolazi do izražaja i uslovljena je tokovima života, kažu stručnjaci iz ove oblasti.

Iz dostupnih protokola Zaječarskog porodilišta od 1961. do 2016. godine može se uočiti da je od 50.937 rođene dece, ukupan broj porođaja 44.361 (87,10 odsto), dok je operativno rođeno carskim rezom 12,90 odsto. U prvoj godini ispitivanja (1961) broj porođaja je bio 661/677 (97,64 odsto) i operativno je završeno svega 16 (2,36 odsto). Naredne dve decenije, od 1961. do 1983. godine, predstavljaju ,,zlatno doba’’ Zaječarskog porodilišta i tada je dostignut apsolutni maksimum od 1176 porođaja, pri čemu je 124 (9,54 odsto) završeno operativno. Nakon dve ,,zlatne’’ decenije slede više od tri kada broj porođaja kontinuirano pada.

1961. godine porođaji su mnogo ređe završavani carskim rezom, 2,42 odsto. U 2016. godini bilo je najmanje porođaja, a neopravdano je porastao i broj carskih rezova na 40,54 odsto.
Najmanje porođaja bilo je 2016. godine sa samo 370 porođaja i 150 (28,85 odsto) carskih rezova. Prema paritetu porođenih žena u Zaječarskom porodilištu dominiraju prvorotke. Tako je bilo nekada, a tako je i sada. Na početku ispitivanog perioda (1961. godine) od 661 porođene žene 417 (63,08 odsto) su prvorotke, drugorotki je bilo 190 (28,74 odsto). Godine 2016. od 370 porođenih žena 209 (56,49 odsto) su prvorotke, bilo je 115 drugorotki 31,08 odsto), a višerotki 46/370 (12,43 odsto).

Uočeni pad broja porođaja potvrđuje poslednji popis stanovnika Srbije iz 2011. godine koji beleži negativni prirodni priraštaj Srbije -5,2 odsto, a najmanji procenat prirodnog priraštaja bio je u Zaječarskom, Borskom, Topličkom i Pirotskom okrugu.

Sem što se smanjuje broj stanovnika našeg kraja još brže se smanjuje broj žena fertilnog doba (od 15. do 49. godine), te se u narednim godinama ne može ni očekivati pozitivna promena uočenog trenda, a samim tim biološka budućnost našeg kraja postaje neizvesna, tvrde stručnjaci.

Nedavno se na sednici Skupštine grada, na kojoj je usvojena odluka kojom se povećaju davanja porodiljama, čuo stav odbornika da je reč o temi koja je iznad politike, te da njome treba svi da se bave.

„Nije samo Zaječar taj koji gubi stanovništvo, cela istočna Srbija gubi. Nije samo do Gradske uprave da reaguje, već i do države. Mi poslednjih godinu dana imamo državni projekat koji treba da spreči pad nataliteta, ali za sada zaista ne vidim da je imao efekta“, istakao je tada odbornik Ivan Čikarić.

Sredstva, koja izdvajaju lokalna samouprava i Republika, predstavljaju, međutim, samo neke od mera pomoći, a stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta je, kako navode čelni ljudi grada i države, prioritet koji može da doprinese odluci mladih ljudi da ne odlaze iz grada i države kako bi obezbedili osnovne uslove za svoj život i život svoje porodice.

U svakom slučaju, postoji jasan stav da u narednom periodu reč treba da uzmu kompetentni ljudi, koji će na stručan način razgovarti o priraštaju i natalitetu i merama koje mogu da doprinesu procesu zaustavljanja bele kuge na ovim prostorima, a evo šta kažu učesnici naše ankete:

Vlada Srbije usvojila je Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za period od 2018. do 2020. godine.
U ovom trogodišnjem periodu akcenat je stavljen na realizaciju aktivnosti mladih koje se odnose na više oblasti, među kojima su: zapošljavanje i preduzetništvo, obrazovanje, vaspitanje i obuka, aktivizam i aktivno učešće, zdravlje i blagostanje, bezbednost, socijalna uključenost, mobilnost, informisanje i kultura i kreativnost mladih.
Akcioni plan, za čije sprovođenje su obezbeđenje sredstva, biće realizovan na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
Ukupna sredstva za sproveđenje Akcionog plana u periodu od 2018. do 2020. godine iznose 15.201.435.707 dinara, pri čemu su budžetska sredstva 13.006.081.057 dinara, dok je 2.195.354.650 dinara obezbeđeno iz ostalih izvora-IPA fondovi Evropske unije, privatni sektor, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugi nacionalni i međunarodni programi i donatori, ističe se u saopštenju.

Ovaj medijski sadržaj objavljen je u okviru projekta „Da nas bude više“.  Projekt sufinansira Grad Zaječar.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>