Najnovije vesti
Home / Vesti / AKTUELNO U ZIMSKOM PERIODU -PROIZVODNJA RASADA POVRTARSKOG BILJA
AKTUELNO U ZIMSKOM PERIODU -PROIZVODNJA RASADA POVRTARSKOG BILJA
Foto: PixaBay

AKTUELNO U ZIMSKOM PERIODU -PROIZVODNJA RASADA POVRTARSKOG BILJA

Većina povrtarskih biljaka za ranu i srednje ranu proizvodnju ne gaji se direktnom setvom, već iz rasada. Ovaj rasad proizvodi se u zaštićenom prostoru, a za kasnije proizvodnje i na otvorenim lejama. Gajenje rasada u zaštićenom prostoru izvodi se u zimskom periodu, kada to nije moguće napolju, zato leje i plastenike za ovu svrhu treba dopunski zagrevati. Samo dobar rasad omogućava sigurnu proizvodnju i visoke prinose. Greške načinjene u ovom periodu kasnije nije moguće ispraviti. Zato stručnjaci iz Poljoprivredno savetodavno stručne službe ,,Agroznanje’’ savetuju povrtare kako i šta je najbolje da urade.

-Rasad se može proizvoditi direktno u supstratu objekta, a pred rasađivanje se čupa. To je rasad golih žila, koji se odlikuje slabijim kvalitetom. Bolji je rasad sa zaštićenim korenovim sistemom.  U tu svrhu se koriste saksije, čaše, kese za rasad, savremni džifi proizvodi i slično. Seme je prvi i osnovni faktor u proizvodnji rasada. Ono je osnova dobrog roda jer  nosi genetski potencijal. Mora biti zdravo, dezinfikovano, da poseduje sve propisane fizičke, hemijske i biološke parametre kvaliteta. Takvo seme je deklarisano od strane ovlašćenih institucija. Supstrat je sledeća važna stavka, on mora  pružiti optimum uslova semenu. Supstrat mora omogućiti brzo i lako klijanje, nicanje, rast i razviće gajene biljke. Takođe mora da poseduje dobra fizička i hemijska svojstva, kao i dobro izbalansiran odnos makro i mikro elemenata. Supstrat koji se koristi za proizvodnju rasada sa zaštićenim korenovim sistemom  spravlja se od jednakih delova zemlje, pregorelog stajnjaka i treseta, uz dodatak zeoplanta ili peska  u količini od 20 odsto i hraniva kao u predhodnom slučaju. Dobar je i supstrat od zemlje i glistenjaka, ili šumske stelje u različitim proporcijama. Pre setve ili sadnje obavezno izvršiti dezinfekciju zemljišta. Na tržištu se mogu pronaći gotovi spstrati, koji u sebi sadrže sve elemente neophodne za uspešnu proizvodnju rasada, kaže  Slavica Kodžopeljić diplomirani inžinjer ratarstva PSSS Zaječar ,,Agroznanje’’ doo Zaječar.

Temperatura je takođe jako bitan faktor. U vreme klijanja i nicanja temperatura većine povrtarskih biljaka treba biti oko 30 stepeni, dok se u kasnijem periodu ta vrednost snižava 10-ak stepeni. Jako je bitno da ne dolazi do velikih kolebanja temperature, kako bi se izbegli stresovi, a optimum za većinu povrtarskih biljaka je u granicama 20 do 27 stepeni. U toku noći tempratura treba da bude nešto niža ali ne ispod 15stepeni, a desetak dana pre rasađivanja oko 10. U tom periodu se vrši kaljenje rasada i njegova priprema za privikavanje na nešto drugačije uslove sredine nakon rasađivanja na stalno mesto.

-Svetlost je jedan od odlučujućih faktora proizvodnje rasada. Dužina dnevnog osvetljenja bi trebalo da traje 14 do 16 sati. Tako se dopunskim osvetljenjem postiže ranije sazrevanje plodova, kao i viši prinos. U te svrhe koriste se obične, halogene, ili natrijumove sijalice. Biljke rasada odgajene pri lošijem osvetljenju su blede, izdužene, krte, slabo olistale i ne mogu biti osnova dobre proizvodnje. Vlažnost supstrata i vazduha su takođe bitni faktori u proizvodnji rasada. Biljke ne smeju trpeti od nedostatka vode, ali i višak vode može biti poguban. Poželjno je biljkama davati vodu koja nije hladna, temperatura vode bi trebalo da bude 18 do 20 stepeni.  Bolje je ređe zalivanje sa većim normama, kako bi se koren biljaka normalno razvijao. Povećana vlažnost vazduha pospešuje razvoj bolesti, neophodno je provetravanje a time se ujedno vrši i kaljenje rasada. Provetravanje treba vršiti svakodnevno, a u zavisnosti od vremenskih prilika prilagoditi intenzitet. Mlade biljke jako pozitivno reaguju na dodavanje osnovnih makro i mikro elemenata ishrane. Važno je da biljke rasada prilikom rasađivanja budu u određenoj fenološkoj fazi porasta, da imaju dobro razvijen koren, čvrsto i kratko stabaoce i 4 do 10 intenzivno zelenih i dobro razvijenih listova. Suviše mlad rasad brzo se ukorenjava, ali sporije raste, dok star rasad sporije obnavlja korenov sistem i gubi izvestan broj listova, ističe Kodžopeljić.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>